Мирослав Б. Душанић: Писмо

© by Перо Васлић

Писмо

(од оца дјеци)

Када ме не буде било, биће вам јасно

Ћутао сам када сте тражили одговоре

Јер праве ни за себе нисам пронашао

А да лажем нисам учен и нисам знао

(Лажи немају дубину и боју

Оне временом обљутаве)

Живот је разуларено море – Вријеме ваља вале

Као бродоломник, и ја ишчекујем спасиоце

И не знам да ли ће доћи

И не знам ко ће да дође – Анђели или ђаво

Кад падне ноћ без звијезда

Давно изгубљен осмијех заболи ме у кољенима

Баш у кољенима, а не у срцу

Јер је кретање било увијек мој усуд

И бјежао сам од ратова

Тражио ријечи отпорне времену

И улазио сам у ратове

Као да од њих зависи мој опстанак

Свијет се промијенио – Немам одговоре

Од самоиспитивања уста ми се оковала

А и рука, која вас је њежно миловала

сада је само, самотно стабло постала

Мирослав Б. Душанић