Bild: Antonio Clavé
Једне ноћи као ове
Умножиле се сабласти и гласине
неки би да нас нема
наши пријатељи заувијек одлазе
град је остао – дише
ни зиме, ни вјетрови, ни ратови
нису га убили.
Узалуд тражимо лица –
вичемо: Јавите се пријатељи,
оживите нам све изворе
из властитих сјећања, да у соли,
у хљебу, у вину
ишчекујемо поновна сретања.
Мирослав Б. Душанић
 |
| © by noMax - Die dunkle Nacht der Seele |
0 Kommentare:
Kommentar veröffentlichen