петак, 24. децембар 2010.

Мирослав Б. Душанић / Славко Покрајац: У овом граду ја никога немам

тешко је (али можда и драгоцјено) искуство туђине
у сваком пролазнику упорно тражиш
и „препознајеш познанике“
а ипак остајеш непримијећен и сасвим сам

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић
У овом граду ја никога немам

Корачам тужан улицом својом
Свуд око мене незнани људи
Да ми је срести познатог неког
Да кажем здраво и здраво буди

Гледам у крчму младости своје
Гдје шљиву точе ко дукат жуту
Да ми је срести познатог неког
Да га позовем на једну љуту

Стојим на мосту љубави прошле
Узалуд чекам Даницу звијезду
Да ми је срести познатог неког
Да срећан умрем у своме гнијезду

У овом граду ја никог немам
Куда да кренем с киме да живим
Другови стари отишли давно
Ја друштво правим зорама сивим

Славко Покрајац

9 коментара:

Savko Pećić Pesa је рекао...

У таштини
и самоћи твојој
пријатељу мој
нека ти
виртуални контакти
буду тренуци
радости велике
у сазнању
да си вавијек
у друштву самном

Vaslić Pero је рекао...

Потпуно те разумијем Мирославе.И ја кад сам овде дошао прије више од двадесет година сам исто тако лутао и никога познатог нисам сретао,али ипак је другачије него код тебе,овде сам слушао свој језик.

Једва чекам дан кад ћеш доћи,па да одемо у наш родни крај. Поздрав

Mairi је рекао...

Thank you for following Secret Poems. Have a happy Christmas.

Manic је рекао...

Merry Christmas & Happy New Year my friend - hope it's a fine one :)

Bitch је рекао...

Herzlichen Dank fuer Blog addition!
Wuensche dir ein schoenes Weihnachtsfest mit Familie und
Freunden!!
Monika

victoria eugenia је рекао...

Te deseo unas felices fiestas y un año próximo lleno de felicidad. Saludos. Victoria.

Luiz Neves de Castro је рекао...

Natal, Novo Ano
¨¨¨@
¨¨@*@
¨@@*@@
¨¨¨¨@
Desejo a você feliz 2011, um ano de muito sucesso, 12 meses de muita saúde, 62 semanas de muitas alegrias e coragem, 365 dias de muita sorte, 8760 horas repletas de amor e paz.

Milan Grbic је рекао...

Е.....брате Мирославе!
Песма је прави “ујед за душу”.
Најрђавије је то када човек постаjе странац у рођеној земљи и рођеном граду...
Тужно брате,баш тужно... :(

Анониман је рекао...

Neka ti je na utehu, a mozda i nije, ali sami smo mi sto "ostasmo ovde". I veruj, vise boli kada si sam u svom gradu, nego sam u tudjem.