четвртак, 30. децембар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Осјећам небо

© by markcork40
Осјећам небо

Из утробе моје избјегличке собе
пуштам заточене ријечи
ослобађам је устајалих уздаха
и крика
дошло је вријеме краја осами мојој
зато сјећања - скромну оставштину
за дјецу и пријатеље
- радо у слике претачем
срећан што неповратно крећем
утабаним путем предака мојих

Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

victoria eugenia је рекао...

Pienso que es un bello poema. Mis felicitaciones. Y te deseo un próximo año lleno de felicidad. Victoria.

Vaslić Pero је рекао...

Доћи ће вријеме када ћемо сви код својих предака,али ја теби желим да још много година останеш даље од њих и да пишеш лијепе пјесмице и да се дружиш са оним који воле да читају твоја дјела...

Све најбоље у Новој 2011 теби и твојим најдражим желе вам Васлићи

mdsol је рекао...

Caro Miro

Um ano muito bom.

:))))