Испод ове лажне, наручене среће
Испод опште нискости, бешчашћа и јагме
Ја осећам да се нешто моћно креће
Комешање неке унутрашње магме.
Она лута, пипа, тражећи шупљину
Да истисне своје смртоносне ватре
Да с праведним гневом сукне у висину
И да трулеж ову вавилонску сатре.
Ја осећам да се Откровење збива
Да с нама почиње та Последња Глава
Да смо ми од неког другачијег ткива
Да ће Срби бити усијана лава.
Иако нас трују људи устрашени
И лажни мудраци и учења штетна
Још Србија није вулкан угашени
Него за тренутак притајена Етна.
Кад приђемо крају ове дуге ноћи
Када душе наше у једно се слију
И нације друге за нама ће поћи
Да коначно Звери заврнемо шију.
То ће бити она невидљива Магма
Што ће да сагори трулеж Новог Доба
У ком влада нискост, бешчашће и јагма,
Лаж и лицемерство, духовна ругоба.
Светислав Пушоњић
Нема коментара:
Постави коментар