 |
| Ругање Христу, манастир Старо Нагоричино, 1317/18. |
Палимпсест, Византинци
Пришло је недоба
Нашем времену
И речи гребане, да бачене буду
Нико не тражи у дубинама
Трагоса, дубинама бића
Тако се тајне примљене
Па богоборно запуштене
Нашле иза слова које почетак
Коначног палимпсеста
И одкуда то Византинци се окупили
У недоба, у невремену смисла
Исписују се задате речи
И наслућује ново писмо
Неизречено, а проживљено
Исписано у пустињи
У недрима србским
У лутању тристалетном
Окупљају се Византинци
На саборе васељенске
И свете службе свршавају
У недоба, у време мржње
На дар говора, у нашим
Избама просвете, чија
Деца уче знаке и вежбају
Преправљену азбуку
Задатак који је коначног
Палимпсеста, кад нови
Људи не постоје, а стари човек
Заборавио да се моли
Господе, писаре и ловце
подај, благословена писмена
и ловишта Византинцима
да могу боље у манастире
да беже
Никола Александар Марић
Нема коментара:
Постави коментар