субота, 22. октобар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Пјесма охрабрења

Алојз Ћурић: Цртеж
Пјесма охрабрења

Јави се!

За твој сам позив сакупио пјесме
од Елзе Ригер, Тасе и Тање Дикерс.
И три сам руже лично убрао.
По једну, за сваку годину ћутања.

Јави се!

Не читам више моје текстове. Знам,
они су конфузни и празни.
Не остављају трагове
и временом занијеме. Као ја.

Јави се!

Мјесец се из ноћи у ноћ спорије пење.
Често киши. Капље. Шуми.
И вјетрови леде моје срце. То су једноставне ствари,
које ја више не схваћам. То боли.

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)

2 коментара:

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Изненађена, привучена насловом, почнем да читам песму тако несвојствену теби... Изненађење је трајало само до последњег стиха прве строфе... У наставку, то си опет ти, каквог те знам. Заправо, у овој дивној песми где понављајући међустих "Јави се!" звучи као вапај, ти јеси заиста ти. Једино ме наслов збунио...
Срдачан поздрав теби, пријатељу!

Veselinka Stojkovic је рекао...

Савршено!