 |
| Алојз Ћурић: Цртеж |
Пјесма охрабрења
Јави се!
За твој сам позив сакупио пјесме
од Елзе Ригер, Тасе и Тање Дикерс.
И три сам руже лично убрао.
По једну, за сваку годину ћутања.
Јави се!
Не читам више моје текстове. Знам,
они су конфузни и празни.
Не остављају трагове
и временом занијеме. Као ја.
Јави се!
Мјесец се из ноћи у ноћ спорије пење.
Често киши. Капље. Шуми.
И вјетрови леде моје срце. То су једноставне ствари,
које ја више не схваћам. То боли.
Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)
2 коментара:
Изненађена, привучена насловом, почнем да читам песму тако несвојствену теби... Изненађење је трајало само до последњег стиха прве строфе... У наставку, то си опет ти, каквог те знам. Заправо, у овој дивној песми где понављајући међустих "Јави се!" звучи као вапај, ти јеси заиста ти. Једино ме наслов збунио...
Срдачан поздрав теби, пријатељу!
Савршено!
Постави коментар