 |
| © by Beate Trautner |
Сан о Европи
Свјежа крв на длану у новембарској ноћи
У глави оног који сања у саркофагу
Док се облаци обрушавају
Склопљених очију стиска руку вољене особе
Плеше у Буњуеловом филму
На барикадама као у паклу
Цијев пиштоља уперена у сљепоочницу
Све се распојасало и оголило
Пејзажи из даљине расту и надиру у јуришу
Рушећи пред собом све знакове побуне
Дан се неумољиво ближи сутону
Уплашен посматра сјенку птице и тражи спас
Хоће ли и она склопити крила
И сјединити заувијек окове и облаке
Јер свијет ни и у овој драми
Није оно што заиста јесте
У празном бункеру коб је безимена
Линија разграничења јаве од сна непостојна
Мирослав Б. Душанић
Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.
4 коментара:
Као да сам је сам написао, све честитке!
Ако је тако брате Александре, онда нешто и вриједи...
Europa sigue en el fango de las guerras soterradas.
La unidad de los pueblos es imposible.
Vivimos con el cañón de una pistola manejada por el poder en la sien.
No importamos, no somos nadie ni nada.
Nos agasajan con las nubes de la libertad y nos atan con cadenas invisibles y pesadas.
Tu poema, Miroslav, me parece tan importante como la vida, como el sufrimiento, como la pasión por la libertad.
Mi más sincera enhorabuena.
Un abrazo.
Europa sigue en el fango..., Bien dicho, querido Antonio!
Постави коментар