среда, 08. фебруар 2012.

Мирослав Б. Душанић: Скица за портрет наших предака

Мирослав Б. Душанић
Скица за портрет наших предака

Наши преци су вијековима навикавани на невоље
И којекакве пометње, на збјегове, потопе, смакове и ратове
Они су стријељани, вјешани, пробадани, клани
И бацани у шкрапе, јаме и вртаче
Зла времена су тутњала равницом, и бријегом, и долом
И није било стазе на којој није капао зној или текла њихова крв
Нешто од тога је остало записано у рукописима
Али онај већи дио, онај мучнији, је прећуткиван
Јер су ћутали, јер су дисали и уздисали нечујно и кришом
Страх су одгонили враџбинама и окултним радњама
И гурали зло у бездан и заборав, а када ни то није помогло
Зло вријеме нису помињали, као да га није ни било
Нерадо су га преносили на оне који тек долазе
Ко зна из којих разлога, можда из неког притајеног поноса
А можда им је било јако битно да сузе остану прикривене
Да се нараштаји не обесхрабе на путу ка сутра
Чекајући на сунчевој јари и у хладним ноћима глас с Неба
Наши преци су себе пред Богом заборављали
Или намјерно запостављали
Па и онда када се Спаситељ није оглашавао, нити долазио
Нису посумњали у његово постојање
Него су даноноћно вјежбали њежност све до упокојења
А нарочито приврженост ка миру и љубави
У њиховим молитвама помињали су само нова покољења
И нису посустали, чак ни онда када су им ножеви били под грлом
Наши преци су изнад свега цијенили слободу
Мада су је веома ријетко посједовали
Она их је увијек мимоилазила и остављала на цједилу и у црнини
Тада су у самоодбрани дизали буне,
Хитри као муње оглашавали су се страсно и громогласно,
Али и поред тога остали су људи, који нам као светионици
Или најсвјетлије звијезде на пространом небу
Неуморно освјетљавају просторе и путе
Наши преци су и много више од тога што смо у стању да опишемо
Они су чаробна бића изван нама познате свакодневице
Вилини коњици из неке друге загонетне димензије,
Вилине косице, крошњасти храстови, пустињски пелини
И перунике, чуваркуће, воденице, тајна скровишта,
Топла станишта и оазе са дубоким бунарима, и извориштима
Са којих још и данас перемо лица и гасимо жеђ
(Само они добро упућени у обичаје и традицију
У необријаним лицима и црним одорама препознају нашу злу коб)

Мирослав Б. Душанић


Објављено: БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 14. фебруар 2015.

8 коментара:

Pedro Luis López Pérez је рекао...

Maravillosa Poesía sobre nuestros antepasados, cargadas de escenas de dolor y sufrimiento; resistencias,rebeldías y también estoicismo.Todo impregnado de un delicioso ambiente enigmático.
Un saludo.

Veselinka Stojkovic је рекао...

Савршено. А што није у Вашој поезији?

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Нисам разумио!? Како то мислите није у мојој поезији"

Veselinka Stojkovic је рекао...

Која песма, који запис није савршен. И све у песми, у запису, од почетка до краја.

Veselinka Stojkovic је рекао...

А овде је наслов скроман. Ово је портрет наших предака, није скица за портрет.

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Хм! ...признајем, мој страх од пропуста је велики, зато скица... Требало је да послужи за један рад, али моје здравствено стање се погоршало - пет дана касније (13. фебруара 2012. сам оперисан - и остало је на томе...

Veselinka Stojkovic је рекао...

Живот нас тумба како му је драго. Даће се прилика ако хоће да се дâ.

Veselinka Stojkovic је рекао...

У случају овог портрета, прилика се дала.
Поздрављам Вас, драги Мирославе, из Србијице, из Врања које је овога јутра у сунцу.