СПОМЕН НА ЦРЊАНСКОГ
Све што љубисмо још витки, нежни,
У страшном версу, сну, екстази,
Одавно већ је покров снежни
А победе су нам порази.
Тај сан о сну сен ли беше
У плавој клети, огњу, вину,
Песникâ који изгореше
Љубећи крваву отаџбину.
Ко некад месец понад Срема
Обасја виноград и згаришта
И корак оне које нема
Кад све је смрт и пусто ништа.
Изгубисмо и ту последњу битку,
Без сузе на лицу, пуни срама .
Сваки је човек на губитку
Који је певао под звездама.
Април 2004. – септембар 2005.
Миодраг Трипковић
Нема коментара:
Постави коментар