Мирослав Б. Душанић : Косовска

Косовска

                                      Само ће, као знак истрајне моћи

                                      И освајачког старог надахнућа.

                                      Стрчати мирно у тој општој ноћи

                                      Бело минаре изнад црних кућа.

                                                         (Милан Ракић: Минаре)

Крвави жрвањ испрале су кише,

Нечујно, као мирис увелога крина.

Ноћ би злочин да сакрије, удјене,

У земљу занавијек, неповратно.

Али жртве као класје узрело,

За божуре изњедре ново сјеме.

Постављам крст за удес зао.  
Ноћ ми усне запосјела, умукла

Као провалија нијема, дубока.

Снивам ли душе потомака

Или је јава изобличила лице,

Мрзећи божуре с минарета висока.

Мирослав Б. Душанић 

© by Нели Начева Недева