Богови се често мијењају
у нашем крају –
Кад нам стари Бог онемоћа
или у његовој вјери нешто фали
нешто грандиозно
што масе жари и пали
преко ноћи замијени га нови
С цијелом свитом анђела скрбника
сиђе с неба у златној кочији
на којој се високо подигне ловор –
вјерницима се поје пјесме милоснице
и радоснице
а новокрунисани Бог одржи ватрени говор
да крв у којој стојимо не треба да нас чуди
потекла је за вјеру старославну
и благостање које нам само он нуди
јер је свргнути Бог наш стари
поодавно издао вјеру
да је себи градио палаче а за нас не мари
И тако у недоглед даље
поруке нам шаље...
У нашем крају Богови су непредвидљиви
као врагови –
често се мијењају
а иза њих само несреће остају
и крвави трагови...
Мирослав Б, Душанић
Нема коментара:
Постави коментар