0

Αναστάσιος Παντελέημων Λειβαδίτης – Τάσος Λειβαδίτης 
(Anastasios Pandeleimon Livaditis – Tasos/Tassos Livaditis)

Оно

Дође тренутак, кад те изненада свег преплави
носталгија неизраженог – као мутна, нејасна
успомена
на укус неког плода који си једном појео
пре много година, кад си био дете,
једног далеког дана, сунчаног – па желиш да га се
сетиш
а он стално измиче. Твоје очи се тада пуне
мутном маглином изгубљеног детињства.
А можда и сузама.

Зато вам кажем, верујте увек човеку који плаче.
То је тренутак кад вам пружа руку,
спутано брњицом и огромно,
Оно што никад неће бити изречено.

Тасос Ливадитис

Постави коментар Blogger

 
Top