У другом огледалу
Немам утицај на болове, не очекујем ни да посустану,
чак ми се чини да је тијело прихватило ту стварност,
више се не одупире, не пропиње, не урличе.
Болови су изгубила своју атрактивност и све су мање
тема озбиљнијих разговора. Постали су нешто сасвим
свакодневно, као нпр. лоше вријеме, као осама
и ћутање, као затвореност човјека на Западу.
Стварно ми је свеједно, да ли се шире и којом брзином
освајају нове просторе, гдје застају, на који начин црпе
енергију за нове подухвате.
Баш ме брига када ће да прогласе коначну побједу.
Сада, када сам све ово рекао, осјећам се потпуно
слободно, и много, много ми је лакше.
Мирослав Б. Душанић
Објављено: ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 2, година I; Београд, четвртак 21. новембар 2013.
 |
| Carl Spitzweg: Der arme Poet |
Нема коментара:
Постави коментар