понедељак, 20. август 2012.

Seamus Heaney: Blackberry Picking


Blackberry Picking

Late August, given heavy rain and sun
week, the blackberries would ripen.
At first, just one, a glossy purple clot
Among others, red, green, hard as a knot.
You ate that first one and its flesh was sweet
Like thickened wine: summer’s blood was in it
Leaving stains upon the tongue and lust for
Picking. Then red ones inked up and that hunger
Sent us out with milk cans, pea tins, jam-pots
Where briars scratched and wet grass bleached our boots.
Round hayfields, cornfields and potato-drills
We trekked and picked until the cans were full,
Until the tinkling bottom had been covered
With green ones, and on top big dark blobs burned
Like a plate of eyes. Our hands were peppered
With thorn pricks, our palms sticky as Bluebeard’s.

We hoarded the fresh berries in the byre.
But when the bath was filled we found a fur,
A rat-grey fungus, glutting on our cache.
The juice was stinking too. Once off the bush
The fruit fermented, the sweet flesh would turn sour.
I always felt like crying. It wasn’t fair
That all the lovely canfuls smelt of rot.
Each year I hoped they’d keep, knew they would not.

Seamus Heaney

4 коментара:

Ramón María је рекао...

La carne de tus versos,
la sed de cuántos bebemos;
no hay tristeza,
diluyo tu pesimismo
con tus inicios versados.

Un saludo, nos seguimos leyendo por reader.

Cloudy је рекао...

Brombeeren mag ich auch gerne, die Zeit ist jetzt fast da, wobei sie bei uns wohl noch ein bisschen reifen müssen...

Servus und fröhlichen Tag
CL

Vaslić Pero је рекао...

Каква љепота!Одавно нисам видио купину уживо а камоли убрао.Дакле,вријеме је да се иде у родни крај.

Поздрав

Миррослав Б Душанић је рекао...

Вјеруј ми да ни ја нисам могао ни замислити, да ћу се икада обрадовати једној "обичној острузи"... а толико смо је сузбијали и крчили (сјети се само колико њива у нашим крајевима носе имена "крчевина")...

Сада ми дође да молим Бога да ми опрости, за све оне многобтојне оструге које уништих...а опет знам да се у "пасивним крајевима", само на тај начин могло обезбиједити "парче плодне земље"...

Оструга (купина) је предиван дар природр: обожавам је у свим облицима - свјежу, као слатко и мармеладу, сируп и сок, у бомбони, колачу...

Поздрав!