 |
| Анастас Јовановић: (детаљ) |
Ми смо слободан народ
Са ветром у петама
Вечерамо од мртвих
Хранимо се хлебом Поезије
С јутром и с вечери
Опијамо се Његовим вином
Миодраг Трипковић
.JPG) |
| Анастас Јовановић: Срби око гуслара (Срби око пјевача) - Беч, око 1860. |
TEMPORA MORES
Све чешће
сањам
Мртве
пријатеље.
Живи ми се
ионако
Ретко
јављају.
Откад је настало демократско доба.
Миодраг Трипковић
3 коментара:
Ne zelim da budem pogresno shvacen, iako su gusle jedinstven instrument sa balkanskog podrucja, nikad mi se nije dopadao, kao ni nacin na koji se peva uz instrument. Ako se nesto ne dopada ni meni samom, ne mogu preporuciti drugima. Inace, po meni, slika je odlicna a svidja mi se i druga pesma, ali bez pominjanja demokratskog doba (pomalo iskace iz konteksta). Pozdrav ...
Ја лично не посматрам гусле као инструмент за пјевање, а још мање играње. Мислим да су, као дио „новокомпоноване музике“, то постали у новије вријеме... Гусле су „наративни инструмент“, који је кориштен да се скрене пажња слушаоца на „важну причу (поуку)“, која слиједи послије повлачења гудалом... Стога им је историјска улога и значај неспоран...
Српски инструмент за игру и пјесму је (чобанска) фрула...
А и на слици је видно, да нико нити игра нити пјева, само се пажљиво слуша...
А то није никакав вид забаве...
Постави коментар