среда, 21. новембар 2012.

Шест година дружења уз предиво


Данас је тачно 6 година како предем на овом блогу – некад мање, некад више успјешно. Првих седам мјесеци није вођена никаква статистика о броју посјета, а онда је 24. јуна 2007. год. уграђен тај фамозни бројач. Бројач је регистровао 121.813 посјетилаца и 240.330 отворених страна – скоро 62 посјетиоца дневно... Сваког дана је у просјеку отворена 121 страница, што је за блог као што је мој, ипак задовољавајући број. 

За ових шест година сам успоставио везе са ствараоцима (књижевницима, сликарима, илустраторима) и љубитељима умјетности са свих шест континената. Са некима од њих су изграђене веома добре пријатељске везе. Овај скроман блог је постао саставни дио моје свакодневице... и надам се, да ће ми то још извјесно вријеме да буде... 


Без пређе и кудеље
снове ткам
Нит се истрошила
покидала
Некада свила била
сад ни кучина ни
паучина
А ја ткаља очајна
што снаге има да сања
и без предива 

Тодора Шкоро

11 коментара:

Nenad Ciric је рекао...

Cestitam Miroslave ...
dobro ti ovo radis.

Miroslav B. Dusanic је рекао...

Хвала! Гура се некако.

Александар Марић је рекао...

Свака част брате Мирославе, видим жица те окружује, али те ипак не обузима. Честитам!

David је рекао...

Хвала за филм. :)

Miroslav B. Dusanic је рекао...

Брате Александре,

Све жице и међе су увијек биле само привременог карактера, па је тако и ова моја...
Доће дан кад ћу да је покидам!

Братски поздрав!

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

"Bez pređe i kudelje
snove tkam
Nit se istrošila
pokidala
Nekada svila bila
sad ni kučina ni
paučina
A ja tkalja očajna
što snage ima da sanja
i bez prediva"

Pozdravljam te, i čestitam, dragi Miro, ovom mojom kratkom pesmom i neka ti ona kaže da pređa i od snova može biti, i da je naša, pesnička, najčešće takva! Živ bio!

Miroslav B. Dusanic је рекао...

Сестро моја мила,

Због ових тренутака вриједи водити овај блог...

ХВАЛА!

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Знаш, Мирославе, не због пуке усамљености или тренутне несигурности у стварању, него због дивних људи који су се окупили око наших блогова, и због лепих тренутака које нам ти људи причињавају, ми и истрајавамо у блоговању. Пре два дана, сазнавши да наша Пипи (блог "Вредне руке") има отварање изложбе у Београду, не јавивши јој да ћу доћи, само сам отишла на отварање! Можеш ли да замислиш радости, неверице и суза! Као да смо се истински знале и среле после много година... Њој у част, одрецитовала сам своју песму "Стамена", а наш заједнички пријатељ (не виртуелни, него стварни), сјајни певач Драгољуб Фируловић Фирул отпевао је песму из Мокрањчевих руковети... Домаћини галерије су били невероватно изненађени, никад такво отварање нису имали... Ето. О таквом једном изненађењу које маштам и теби да направим, размишљам. А дотле, друговаћемо овако. Истински. Жив ми био!

Miroslav B. Dusanic је рекао...

Знам да је Пипи једно вријеме била „одсутна“,
а онда сам сазнао „зашто“ – спремала се за Изложбу...

Наравно да су сви ти сусрети дирљиви... Ми се познајемо
„по радовима“ (нашим „отвореним/нескривеним“ успонима
и падовима), а толико искрености налази се само у уском
породичном кругу...

Док је таквих сусрета и подршки, не плашим се за овај свијет!

PESA - dar је рекао...

Само вртуљај роде...још дуго и дуго !

Dušan Djordjević је рекао...

Срећна годишњица. Да твог блога није и Веселинке не бих знао да имам тако добар узор. Хвала ти Мирославе.