 |
| Перо Васлић |
Сем ове ја немам друг земљу
као што немам ни другог Бога
Њена се равница протеже
докле сежу моји најлепши снови
А врхови планина извори и токови река
укрштају се неразмрсиво у мојим венама
А њих ни смрт не може да растави
Флорика Штефан
Повесна срамота
Затрпали су нас папирима, уста нам зачепили
закључцима, препорукама, платформама, смерницама,
а јадни се народ, с бошчом у руци,
осрамоћен и унижаван
у безнађу,
у непрегледним поворкама,
расељава са повесног огњишта.
Све речи се копрцају у бесмислу,
и никог не бодре,
и никоме нису ни од какве помоћи,
да истрајава у бескрајној калварији.
Како да живимо у сраму овог века
док нам се браћа потуцају
од немила до недрага,
у страху који нико не разуме.
Флорика Штефан
 |
| © by Ipcyu |
Добрици Ћосићу
Из оскудице у оскудицу
из немаштине у немаштину
из сиромаштва у сиромаштво
из беде у беду
из погрома у погром
из бежаније у бежанију
из страха у страх
из очаја у очај
из смрти у смрт
од ножа маља огња
метка бомби зиме глади
То је наш земаљски живот
на радост свтских моћника
и осталих бандита и убица
Они ждеру новац великом кашиком
а никако да се наједу наших живота
и напију наше крви
Флорика Штефан
 |
| Перо Васлић |
Земљо отвори се и прогутај
све алаве прождрљиве
похлепне грамзиве
незајажљиве и незасите
Они би све смождили
и у једном залогају
слистили целу васељену
Сем облапорности
они немају
ниједну другу особину
И по томе су гори
и од најкрволочнијих звери
Флорика Штефан
 |
| Перо Васлић |
Ми смо саздани од глине црнице песка мочвара
и кроз живот су нас немилице шибале
кошаве летње олује и зимске вејавице
Ни ратови ни куге ни прогони
ни бољшевичке отимачине и понижавајући откупи
нису успели да нас истребе
и заувек изгоне из наших домова и гробова
У злим временима вазда насрћу
окрутне племенске хорде
гладне власти и туђег хлеба
Флорика Штефан
 |
| Перо Васлић |
Нема коментара:
Постави коментар