|
© by Yimm Yajo |
Огољени свијет
Сагорјело је дрво, сагорјела је
душа.
Дан измакао, а коб нема имена.
На прозорском раму затегнута омча
усамљеника. Попут привиђења или
снова, у зјеницама сједињени огањ,
облак и окови.
Неко је рекао: „Тај човјек је био
мој
пријатељ.“
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар