 |
| via: euck |
Права елита има ту привилегију да се изјашњава пост фестум и пост мортем. И да се опредељује уназад. Не мора да се истрчава док је густо. Кад се већ све деси, њени припадници заузимају јасне и јаке ставове, хладне главе. Кад се виолентни типови, горштаци и епски простаци истрче и излану, кад се потуре под копља и камење, елита ће храбро узети последњу реч. Једном речју кад наивни изгину бранећи мајке и отаџбину. То је та чувена динамика живота елите које нема без тих гробова!
Шта ће да учине ...
Кад све бајке и предања присвоје и прекроје
Те од Богова потраже мало више
Кад им њихови пријатељи очеве и матере искоријене
Те им гробови најмилијих постану узглавља
Кад силне мачеве небеских анђела прославе
Те пожеле да се освијесте и поново овоземе
Кад се паучина покида и ослободи им мрежнице
Те открију пуста дворишта и свуда границе
Кад из њих историја очајнички изникне и врисне
Те умјесто жртви у албумима открију убице
Кад буду тражили блискост и ријечи присне
Увидјеће да су сами и лешинари рођених огњишта
Мирослав Б. Душанић
6 коментара:
Мутно пријатељу да мутније не може бити !
Читам је већ неколико пута... Врло снажна песма. Али... Ако не замериш, ја бих "прекршила" (доследну кроз целу песму) анафору и у последњем стиху, који је и најснажнији, уместо "те увиде..." ставила "Увидеће да су сами и лешинари рођених огњишта." Да би песма деловала "завршено". Овако, делује као ће набрајање и даље да се настави... Осим ако намерно ниси хтео да кажеш да се ово о чему говориш - не завршава. У том случају је овако добро.
И поздрав теби!
Замутиле воде на Балкану
Све извори са којих се пило
А највише у земљи Србији...
Тако би могао да започне нови еп, драги пријатељу, куме, Савко брате...
Нешто ми Те нема, те се забринух у ова "незакона-времена"...
Твоје ми јављање насушна потреба, као некада комад мајчиног круха или бакине погаче... Сад ми је поново лакше...
Сестро, моја мила!
Из "једног цуга" је прво написана једна дужа пјесма... онда је од мене "кидана и черечена"...
Горе понуђено је уствари нешто истргнуто и безимено... и критика је потпуно умјесна...
Прихватањем сугестије, овог алтернативног рјешења - свеједно, како то назвали - могао бих (ако ништа друго, а оно привремено) да окончам моју недоумицу... Можда је најбоље да то и урадим...
Хвала Ти сестро на подршци!
Da, ovako je "zaokruženo"... I, sad i moja ispravka: najjači, ne samo ovde ipak mi je stih " te im grobovi najmilijih postanu uzglavlja..."
Beeindruckender Kommentar zu Leben und Zeit. Man kann nur hoffen, dass es in den nächsten Jahren friedlich bleibt.
Постави коментар