петак, 30. новембар 2012.

Мирослав Б. Душанић: Шта ће да учине ...

via: euck

Права елита има ту привилегију да се изјашњава пост фестум и пост мортем. И да се опредељује уназад. Не мора да се истрчава док је густо. Кад се већ све деси, њени припадници заузимају јасне и јаке ставове, хладне главе. Кад се виолентни типови, горштаци и епски простаци истрче и излану, кад се потуре под копља и камење, елита ће храбро узети последњу реч. Једном речју кад наивни изгину бранећи мајке и отаџбину. То је та чувена динамика живота елите које нема без тих гробова!



Шта ће да учине ...

Кад све бајке и предања присвоје и прекроје
    Те од Богова потраже мало више
Кад им њихови пријатељи очеве и матере искоријене
    Те им гробови најмилијих постану узглавља
Кад силне мачеве небеских анђела прославе
    Те пожеле да се освијесте и поново овоземе
Кад се паучина покида и ослободи им мрежнице
    Те открију пуста дворишта и свуда границе
Кад из њих историја очајнички изникне и врисне 
    Те умјесто жртви у албумима открију убице
Кад буду тражили блискост и ријечи присне
    Увидјеће да су сами и лешинари рођених огњишта

Мирослав Б. Душанић

6 коментара:

Savko Pećić Pesa је рекао...

Мутно пријатељу да мутније не може бити !

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Читам је већ неколико пута... Врло снажна песма. Али... Ако не замериш, ја бих "прекршила" (доследну кроз целу песму) анафору и у последњем стиху, који је и најснажнији, уместо "те увиде..." ставила "Увидеће да су сами и лешинари рођених огњишта." Да би песма деловала "завршено". Овако, делује као ће набрајање и даље да се настави... Осим ако намерно ниси хтео да кажеш да се ово о чему говориш - не завршава. У том случају је овако добро.
И поздрав теби!

Миррослав Б Душанић је рекао...

Замутиле воде на Балкану
Све извори са којих се пило
А највише у земљи Србији...


Тако би могао да започне нови еп, драги пријатељу, куме, Савко брате...
Нешто ми Те нема, те се забринух у ова "незакона-времена"...

Твоје ми јављање насушна потреба, као некада комад мајчиног круха или бакине погаче... Сад ми је поново лакше...

Миррослав Б Душанић је рекао...

Сестро, моја мила!

Из "једног цуга" је прво написана једна дужа пјесма... онда је од мене "кидана и черечена"...

Горе понуђено је уствари нешто истргнуто и безимено... и критика је потпуно умјесна...

Прихватањем сугестије, овог алтернативног рјешења - свеједно, како то назвали - могао бих (ако ништа друго, а оно привремено) да окончам моју недоумицу... Можда је најбоље да то и урадим...

Хвала Ти сестро на подршци!

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Da, ovako je "zaokruženo"... I, sad i moja ispravka: najjači, ne samo ovde ipak mi je stih " te im grobovi najmilijih postanu uzglavlja..."

Анониман је рекао...

Beeindruckender Kommentar zu Leben und Zeit. Man kann nur hoffen, dass es in den nächsten Jahren friedlich bleibt.