среда, 05. децембар 2012.

Мирослав Б. Душанић: Остао изван раја

© by (XV) - Charlotte / New Zealand
Остао изван раја

Моје очи су од честих киша испране
И заморене
Зуре у даљине тражећи хоризонте
И никако да открију те славне врхове
Са којих орлови у кружне шетње
Полијећу
Моји сапутници и другари су дјеца
Безнађа одрасла у смећу
Послије бродолома
Кртице изморене у студени сјевера
Пацови и лешинари из предграђа
Гдје звона звоне а богова нема
И мртве душе као сјенке
Испреплетене
Тумарају изгубљене и заборављене
У лавиринтима подземних станица
И катакомбама
Не успијевајући да се смире и удоме
Моје се ноћи пробудиле а зоре
Одзориле
Моји дани прецвјетали и одбројани
Нестали у посљедњем урлику крвљу
Натопљене земље

Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

Milan Višnjić је рекао...

Моје очи су од честих киша испране
И заморене
Зуре у даљине тражећи хоризонте
И никако да открију те славне врхове
Са којих орлови у кружне шетње
Полијећу

U ovim stihovima se oseća čežnja za zavičajem.Pišete neobično lepu poeziju.Svidja mi se način na koji to radite.Tajkodje mi se svidja i kako uredjujete blog.Veoma rado i često svratim do Vas i vašeg bloga.

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Хвала Вам!

Наравно да ми похвале годе... али ни сам нисам сигуран гдје да се смјестим -

од пјесника сам далеко, али нисам ни обичан читалац... Једна ме "списатељска душа" назвала ИСПОВЈЕДНИКОМ. Ако је тако и ако у томе има истине, онда сам ја ЈАВНИ ИСПОВЈЕДНИК...

Veselinka Stojkovic је рекао...

„Моје се ноћи пробудиле а зоре
Одзориле" – какво благо језичко!

Ноћи одноће, па зоре зазоре,
и све тако редом, песниче мој!