 |
| © by Сања Станишић: 1940. |
ужаснут читам у Судбенику:
Нема ничег што би потврдило
И кад удара главом о зид,
изговара псалме,
жртвама у цркви пали свијеће.
Кад на пијаци паприку пребире
и трипут окреће,
па се врати празног цегера.
Тумара по блатњавом дворишту
неких од избјегличких барака.
Српски народ није невин.
Ни кад му у потоцима низ лице
јавно или крадомице,
сузе потеку —
ни кад прокуне дан рођења,
сакупљајући кости својих укућана
у некој од многобројних
гробних јама.
Ни што се не побуни кад у
пјесму уђе,
постајући тиме књижевна грађа.
Нема ничег што би потврдило
да је српски народ невин.
Не може да буде невин — онај
који извршава, и на све пристаје
без поговора и опирања.
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар