2
© by Ранко Крстајић
Човек

Зачас се пејзаж претвори у неки
претећи мир.
За око ти запада безброј малих
детаља.

Чини ти се шума је уређена по
неком вишем принципу и све
беспрекорно служи својој сврси.

И грана што се њише на ветру,
ивицом своје крошње обавља
неки само њој знан
распоред.
 
У средишту дрвета мали космос размиче и шири
своје границе са смислом,

нема гурања и пренасељености,
гужве и сујете,
зна се и нико не пита зашто,
побеђују најјачи, а зверке што круже
бирају најслабије,
озледа нека из детињства
у својој безазлености
постаје кобна
где сте лажи, скривена места која сви виде,
али се праве слепима
Само си ти, чини ти се, човек,
случајан пролазник
који у том лепом
и добро уређеном простору
своје место не разазнаје

тек мир немушто крај тебе пузи и
све што ти се на путу нађе,
само се склања да што пре прођеш.

Гордана Ђилас

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Snezana Ckojic је рекао... среда, децембар 26, 2012

Odlicna pesma Gordane Djilas...

Мирослав Б. Душанић је рекао... среда, децембар 26, 2012

Радује ме да се и Вама свиђа...

 
Top