0
Mia Couto
Trajecto

Na vertigem do oceano
vagueio
sou ave que com o seu voo
se embriaga
Atravesso o reverso do céu
e num instante
eleva-se o meu coração sem peso
Como a desamparada pluma
subo ao reino da inconstância
para alojar a palavra inquieta
Na distância que percorro
eu mudo de ser
permuto de existência
surpreendo os homens
na sua secreta obscuridade
transito por quartos
de cortinados desbotados
e nas calcinadas mãos
que esculpiram o mundo
estremeço como quem desabotoa
a primeira nudez de uma mulher

Mia Couto


Путања

По вртологу океана
лутам
ја сам птица својим летом
опијена
Прелазим наличје неба
и у трену
уздиже се моје срце лако
Као перо на ветру
пењем се у краљевство несталности
да сместим немирну реч
На раздаљини коју прелазим
ја мењам биће
мењам постојање
изненађујем људе
у тајновитој тами
пролазим кроз собе
избледелих застора
и на рукама изгорелим
које су извајале свет
дрхтим као онај што откопчава
прву нагост једне жене.

Миа Кото

Постави коментар Blogger

 
Top