уторак, 30. октобар 2012.

Niko Grafenauer: Ena pesem



Kakor umiranje

Skozi odsvit solza zorim.
Dajte, rokujte se z mano.

                                    Neizbrisljivo:
jaz sem
iz materine smrti vstali sin.


Tako stojim pred mrakom.
Zima oblega severna pobočja;
dim nima več opore,
že se razblinja v rjavini nad poljem.
Samota kakor luč, najtišja nežnost, samo dih
in teža: pošasten križevec preži na dušo.
Trpljenje sem, ki je meso postalo.
Zdaj je večer uteha, ki je z očmi
ne obsežem.


Prosojne roke zatiskajo veke
nad zadnjim pogledom ljubezni.
Kaj hoče
to mračno spremstvo pod hribom;
čemu iz črnih grl toži?
Nekaj nenehno moj tilnik motri.
Ne zapustite me, tonem!


V daljavi se zima drhteč pripravlja,
da me prekrije
z voščeno dlanjo.


Niko Grafenauer

петак, 19. октобар 2012.

Два бисера


Није важно гдје, којим поводом и у којем контексту су ова два коментара написана, али та два бисера – поготово други по реду – нешто су најљепше што сам у посљедње вријеме прочитао...

среда, 17. октобар 2012.

Берислав Благојевић: Наглавачке


НАГЛАВАЧКЕ 

Куга за друга. 
Гиљотина за истину. 
Удав за љубав. 
Медаља за лаж. 
Побијмо гладне. 
Поробимо јадне. 
Славимо славне. 
Све је наопако, 
Ходајмо наглавачке.  

Берислав Благојевић

среда, 03. октобар 2012.

Albrecht Dürer

Die apokalyptischen Reiter
Ritter, Tod und Teufel

Савко Пећић Песа: Немир


Немир 

Раздаљином по жици ходалици
дужином  ширином и висином
вријеме мјерено мјесечином
тешко да се може достићи

Погледом можеш далеко ићи
а да не узмеш никоме ништа
ногама можеш далеко стићи
а тешко погледу ума измаћи

На стази корак ми застао
у немиру простора остарих
вјечно тражећи вријеме
да буде у живот уписано 

Савко Пећић Песа

Фотографије: Савко Пећић Песа