0
© by Војкан Ђурђевић
У знаку вјетра са истока 

Сунце замире и земља нестаје у
испарењима
зноја и необично покретне магле  
мртва слова котрљју ходницима  
узмичем заморен пред налетом  
тих хаотичних знакова  
и док не засузим посматрам  
наслаге боје, и поре, и пукотине,  
и мрље  
али какву бих требао да откријем 
тајну  
у структури зида нема уточишта

Гдје се изгубила та пулсирајућа  
енергија донешена с југа  
чије око ме из таме сумњичаво  
загледава и истражује  
из којих разлога провјерава  
чије руке посежу и грабе  
уклањајући шуме и воде  
празнећи хоризонте силније од  
свих висинских вјетрова  
по чијем налогу и ко обликује  
концентричне кругове  
претварајући их у разбарушене  
ореоле давно прошлог свијета

Шта представљају те упорно  
подметане замке  
зашто би да ме заувијек докрајче 
...

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top