1
Разговор са оцем

Ми настављамо тај разговор
о месту свом, већ неко време,
кад сретнемо се: на наговор
времена истог, у невреме.
Показује ми руком, некуд
у правцу којем нисмо ради,
том расутошћу реке теку,
и њом смо, давно, били млади.
Каже парцелу, цену, опсег,
хоће клесара из Сабанте,
јер болиш, скоро додир, осет,
како, свести, да одагнам те?
Слути годину, сат и час,
јесени општој пред октобром:
не верујући у свој глас,
прошапнем тихо: добро, добро...
А нема добра само смрт је
развела газ низ леје вртне.

Драча, 12. 09. 2004.

Владимир Јагличић

Мирослав Душанић
  Поезија Владимира Јагличића

Постави коментар Blogger

pletenijesloves је рекао... четвртак, март 21, 2013

Јако добро!
Станимир Трифуновић

 
Top