петак, 22. март 2013.

Иво Андрић: Шта сањам и шта ми се догађа

Иво Андрић (фото: Општина Вишеград)
IV

Ко ће знати времену крај,
Ветру пут, тишини име,
И шта је то
Што мени подгриза мисли и разара сан?

Сваке ноћи подмукли гости дођу
Невидљиви, нечујни,
И огњеним песком ми заспу уста и очи.

И док се упорно хватам за сећања,
Светла неба, мушкога хода,
Плодне самоће, и дела –
Они стоје више моје главе, невидљиви, нечујни;
Чекају да буде
Мртво тело у мртвом мраку.

Ал` мене јутро избавља и диже
Небеским сунцем, водом, младим лишћем;
Музика ме вида;
И прамен нестална дима у даљини;
Крепи наду;
Сећа на дане кад сам знао за радост.


Иво Андрић

2 коментара:

Savko Pećić Pesa је рекао...

Раскорак

Ноћас сам животом ходао
по ћуприји изнад моје ријеке
мозак ми се окаменио
корак ми у раскораку застао
кад ме мој пралик сусрео

У простору немира постојао
путеве и стазе обиљежио
и ништа за будућност оставио
о раскораку мог времена

Зато сад ћутим
да не повриједим
прошлост

У видику садашњости
ваља ћуприју пријећи


Савко Пећић Песа

Миррослав Б Душанић је рекао...

Познајем ту пјесму, већ је на мом блогу удомњена: Раскорак