АЈА СОФИЈА
Ја сам капија светова
Источна кућа ја сам успомена
И стуб вере
Ја сам споменик надахнућа
Ја сам одувек сама
Премудрост Божја
Ја сам воља зидара
И уз мајстора
Ја сам довољно стара
Да знам ко сам
Ја сам на згаришту никла
Уписана у време
Руком неимара
Ја сам Отац и Син
И плод Светог Духа
Који се обнавља
Отвара и затвара
Ја сам капија небесна
И живим на гробу
Последњег цара
Овде се јаче осећа жеђ
Пред црквом-џамијом
Двострука туга
Онај новији зна темељ стари
Онај давни се крсти кришом
Причести се запали свећу
Утихне мали пред вољом вишњом
Онај са брда плови у ништа
Равнодушно минуте мери
Како веровати у нестало
У то што нас једнако дели
Пред нама Пера Галата Таксим
Археон Хиподром Балат Влахерна
У руци пртљаг танког пера
Лоза у крипти сјај исцељења
Љубица Милетић
Нема коментара:
Постави коментар