2

Трагови пусти великих сеоба

Увијек када помислим на завичај
сјетим се
               Хераклита
                            и ријеке коју је споменуо
осјетим извјесну грижу савјести
па потом данима изучавам
                култ предака
                            и све бих дао за успомену
да сам јахао у боју на Мурата
у праскозорје на дику роду укрштао копља
                 у древном окршају
                             узбуђен и срећан.

Ускраћен пуног доживљаја отачества
тјешим се
                  да вапај мајке
                               и крици убијених
мене не оптужују и да нико не окреће главу
због оног шта је било и шта ће бити
                 јер терет кајања
                                је тешко издржати
у страном свијету – О да ли ме то осјетљиво
вријеме обликује или је пут мој
                  непромјенљив
                               као стријела у лету

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

PESA - dar је рекао... четвртак, март 07, 2013

Имати храбрости себе коритии
у јад затварати и кривити
ићи стазом ногама босим
и живјети дјетињством
некадашњим
Вољети друге
преизирати себе
то може само човјек
пун духа снажног ума
и безпријекорног поштења

Мирослав Б. Душанић је рекао... петак, март 08, 2013

Хвала пријатељу! Тежак је то терет који ми приписа. Надам се да га (ако ништа друго) бар дјелимично оправдавам/испуњавам.

 
Top