0
* * *

Господе, суди моја дјела
па и која не починио:
ако је моја кривња – спали до тла,
ако није – покарај којом било
казном – тако их пуно има.
но без суочења, не с доказима.

Не тражим ни попусте, ни умањење,
ни смањење казне – уколико пак
прекршај, на мене сваљен, што би лак,
изненада постане велико бреме –
толико треба поврх тога додати,
колико јест десет пута умножити.

Допало у тешка времена
да сам рођен – но жалит се не смијем,
што није тај народ, није та земља
и није право то што чине с ње
бијући погрешне мете
у тами и сасвим нијеме.

Изабрах спори умјесто
узвишеног живота – брзог огња земље,
не знајући да квасало тијесто
на тепсији насупрот с једне
стране, да би с друге румено постало,
загори позно или рано.

Боже, на тог који је, насумце,
неутаживом жеђи за животом
обузет, а крив је, бесумње,
за све преваре пред Тобом,
преко руба чаше без дна
истреси својега гњева.
(2002.)

Максим Амељин
(пријевод с руског Жарко Миленић)

Преузето уз сагласност преводиоца из књиге „Горгонин коњ“ (Књижевни клуб Брчко дистрикт БиХ, 2012.)

Постави коментар Blogger

 
Top