Мирослав Б. Душанић |
Златно теле
(хармонизација на интелектуални начин)понекад је био дремљиви филозоф
посматраo би непрегледни снијег
чекао да се смркне
и патио од тешке меланхолије
у маничној фази писао је писма на
многобројне адресе
очекивао да се смилују или сажале
његов избјеглички живот
о земљи је говорио неодређено
тек толико да домаћину опипа пулс
а онда су се брзо сложили
признао је да то није његова земља
да то није његово небо
одувијек га нервирала златна боја
у православном орнаменту
преласком на другу страну постао је
умиљато и златно теле
и није му тешко да сиса двије краве
понекад жали што пише на српском
а не на неком од свјетских језика
та слабост потраје само на тренутак
као интелектуалац брзо је одагна
зна он добро да нико није перфектан
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар