Мирослав Б. Душанић: Ненамјерно скрнављење ("обијесног лудака")

© by Birdman

Ненамјерно скрнављење ("обијесног лудака")

Три тешке, суштаствене
ријечи – ријечи Вјере:

Слобода

Врлина и Бог

тако је мислио Ф. Шилер

Три лакше, безначајне

ријечи – ријечи Случаја:

Сјеме

Стонога и Смрт

то је моја произвољност

... и шта се добије једноставном

замјеном ријечи и примјеном –

У Сјемену светом зачињу се људи,

    Макар у ланцима рађала их мајка,

Не дозволи да те граја пука слуди

    Нити скрнављења обијесних, лудака,

Не задрхти када сјеменом те скоби
Још мање пред робом, кад окове здроби.

Ни Стонога, вјеруј, није јека ташта,

    У њој се огледа човјек цијелог вијека,

Чак кад се и свуда спотиче о свашта,

    За њом божанственом стремећ он је чека;
Све оно што виду ума умних смета
У својој простоти спозна ћуд дјетета.

А Смрт једна јест и Воља, жива, света,

    Баш ко што се људска, нестална, колеба,

Дух што мирно траје сред свих прeокрета

    Чућ над просторима времена и неба,
И док све се врти кругом вјечних мијена
У њој опстаје мисао узвишена.

Чувај те три ријечи важне садржине,

    Вриједно их пресађуј од уста до уста,

Не потичу оне из спољашње тмине,

    Већ из твоје душе, као ријека густа,
Човјек сам у себи сваку вриједност брише,
Кад у те три ријечи не вјерује више.

Добрим познаваоцима пјесништва

препуштам и друкчију комбинаторику.

И нарвно, пристајем, да на мене саспу

своју љутњу, и „оправдану“ критику...

Мирослав Б. Душанић

© by Birdman