0

Пролеће и снови

Кад сањају птице и ја, песник, сањам,
кад крошања славолука беле крунице миришу,
снове, срце и реч у свет ја урањам
и мирис ко бескраја зов среће удишем.
 

Птице цвркутом граде гнездо и за мене,
за непознате облаке љубави неба;
ко ласта од бескраја гнездо да плетем треба,
да ми снови ко суморнозлатно јесење лишће
не увену.
 

15. IX 1972.

Гордана Тодоровић
(Бдење; Сврљиг, бр.2, година II, мај 2003.)

Постави коментар Blogger

 
Top