Делиблатске
оросила трава
на уранку
роса роси
и сунцу пркоси
сву ливаду
сваку њену травку
заокитих у бисере
сјајне
горске виле
љепотице бајне
да ме хвале
и да ми се диве
да проносе моћи
моје тајне
на крај свијета
небу под облаке
кад то чуло
сунце са висине
наљути се
те упути зраке
са пламеном
сагори ливаде
и претвори росу
у камење
ситан пијесак
гдје год око сеже
дању гори
а ноћу се стеже
да се знаде
ко моћима влада
ко пркоси
од ватре настрада
Мирослав Б. Душанић
Фотографије © by Срђан Адамовић: Делиблатска пешчара
Нема коментара:
Постави коментар