2
Матеја Душанић: Ћеле-кула
О пропасти једног српског мита

слушам посљедње вијести дана
изгледи Србије да сачувају Србе на Косову
нису више никакве
свеједно је да ли казаљке на сату стоје
или се покрећу
не помаже ни псовање бивших а ни
садашњих политичара
ни демонстрације пар стотина патриота
у центру Београда
и нове анализе и бивша пророчанства
све је бескорисно
зар је једино рјешење да погнемо главе
и дозволимо да нам ставе омче
онако колективно
замишљам те сцене и нелагодно ми
не због омчи
стидим се наших предака који би – знам то
добро – ако ништа друго
имали још мрвицу храбрости
да џелатима пркосно пљуну у лице

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Negoslava Stanojevic је рекао... недеља, април 07, 2013

Ja, lično, pljujem im svaki dan, više puta, u lice.Na ostalo, nažalost, ne mogu da utičem. Ostaje mi samo da čitam ovaj tekst s ogromnom tugom i da se nadam .. da neće biti to zbog čega smo utrnuli.

Negoslava Stanojevic је рекао... недеља, април 07, 2013

Napisah komentar, al ga nema, opet sam nešto pogrešila, A nemam snage da ponavljam svoju tugu i nemoć i bes. Idem da pljujem na pomen njihovog, zatrlo im se, imena.

 
Top