1

Одбацивање терета

У крвотоку ниткови као и увијек. Намјерно
се ствара привид. И ништа није случајно.
Ни ратни покличи, ни војевање,
ни блијесак пуцња
неког хировитог момка из предграђа.
Ни на спектакуларан начин
било која друга
крвопролића. Све је то само изражајна
форма људског бића и дио потребе, да се
скрене пажња на себе.

И то је оно у нама најсуровије. Све је видно
и провидно. И показивање леша. И кад
сузимо. И све те стилизоване мелодраме
из нашег дворишта
и комшилука. Кад се као несвјесно, коса чупа,
прсти ломе, у груди лупа.

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

PESA - dar је рекао... субота, април 06, 2013

Драги пријатељу Мирославе !
Кад једног дана буде неко збирао доживљаје,онда ће ова мала прибиљешка имати своју тежину и свој укус прошлости ради ,тадашње будушности.

 
Top