0

БАЛАДА О СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ

Чијој ли си души блиска,
Коме срцу ведрa нада,
Ти данашња песмо млада,
У којој се глупо тиска,
Ко гомила са парада,
Извештачен бол и вриска?
Национално тле сад влада.

Колико си данас ниска!
Уметничког нема рада,
Стих ти рамље, ритам страда,
Стоји празних речи писка,
Мрцварених, пуних јада:
Место „иште“, пишу „иска“.
Национално тле сад влада.

Један другом руку стиска,
Припрема се маскарада,
Књиге су им, свака лиска,
Пуне једа, зла и срама,
Ко каљуге светског града.
Кад се талент својски спљиска,
Национално тле тад овлада.

Посвета Франциски
Теби песма, о Франциска!
Немам више слик на иска:
Опрости ми јер знаш сада
Национално тле да влада.

Милан Ракић 
(Copyright © by Јован Пејчић и Балкански књижевни гласник – БКГ, 2006.)

Постави коментар Blogger

 
Top