0

Сећање на сан из 1963. године

Сањао сам
Лава Толстоја

лежао је у кревету
огроман као сунце
у гриви

рашчупане косе

лав
видео сам његову
главу
лице од златног таласастог лима
низ које се сливала
непрекидна светлост

одједном се угасио
поцрнео
а кожа његових руку и лица
била је храпава
испуцана
као храстова кора

упитах га
"шта треба чинити"

"ништа"
рече

кроз све црте
пукотине
заплови према мени светлост

поче се распламсавати
огромни зрачни осмех

Тадеуш Ружевич

БИГЗ, Београд 1985.

Постави коментар Blogger

 
Top