Мирослав Б. Душанић: Усамљеност
Усамљеност
кишом натопљене силуете
клизиле су низ улицу
и нестајале иза угла
дуго у ноћ јечали су олуци
и стезало ме у грудима
те вечери небо се против
мене страшно уротило
није отворило своје прозоре
и она ми се није јавила
а ја сам је жељно ишчекивао
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар