 |
| © by Blanca Juan Palau |
Нежит отац...
Нежит отац свом нежитом сину,
У наслеђе нежиту судбину:
Да осмрти док је међ живима,
Да поживи кад је међ мртвима.
За живота само смрт да слути,
Да из смрти варају га пути.
Да му снови снују не пробуде,
Да му стварност у привиду буде.
Да га куша искус-кушалица,
Да га прати звезда падалица.
Да га штити нежит од нежита,
Пред злим духом савест да испита.
Ђорђе Николић
 |
| © by Blanca Juan Palau |
Нема коментара:
Постави коментар