 |
| Мирослав Б. Душанић |
Стихоклепац (вјежба трећа)
ми нисмо ни вријеме ни простор изабрали
али смо могли да наслутимо
све наступајуће истине и лажи
још на мосту кад смо се случајно срели
када су капи кише распрскавале о плочник
тог јесењег поподнева
а већ сљедећег јутра (свако за себе)
у кревету буновно ћутали
прије него што смо нечујно и хитро попут
несташних лептира
одлепршали у непознате правце
једно другом ништа нисмо рекли а знали
смо да се морамо разићи
јер кућа се не гради тајно и на пустолини
колико је ту љубави било (глупо питање)
у мрак уронули заљубљени и гугутали
као два голуба на грани
а с првом својом најавом
отријезни нас и разувјери брзо свитање
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар