субота, 29. јун 2013.

Мирослав Б. Душанић: Писмо


Драги моји
ово је вријеме кад се пишу пјесме

пјесме блискости и љубави у блатњавом предграђу
неочекиваних авантура и заплета сродних душа
кад се у виртуелном свијету сретну и пронађу
пјесме родољубиве о поносу и вјечној слави
пјесме јадиковке о мори која нас снађе
о беспућу јавној тајни и завјери у држави
кад удара син на оца брат на брата
о безнађу и новом Христовом распећу
пјесме свједочанства о времену немира и рата
о страху о бијегу о издисању и клонућу
пјесме носталгичне о давној младости
првом пољупцу првој лажи бијегу од куће посрнућу
пјесме протесне на тргу Таксим
о бруталности и употреби силе о ходању по жици
пјесме мисаоне и дубоке о смислу овог или оног
о предмету о души и техници
пјесме урбане еротике на балкону препуном
папрати и мушкатли
пјесме порнографске о љубавном чину министарке
и високог официра уз државну химну
о перверзним сновима елите и политичког крема
пјесме свакодневне о досади и болу
о банкама о проновјери и новцу кога више нема
пјесме о ријекама које теку некако друкчије
и мјесецу и звијездама који се у њих утапају
а народу из дана у дан све теже и мучније
о гранама што се њишу и повијају под налетима вјетра
и наравно сјенкама посебно чудним
пјесме трагичне о несрећи у благој кривини
сасвим обичне сеоске цесте
о породичној драми с неколико мртвих
пјесме историјске о градњи мостова
рушењу баријера о новом свијету и покољењу
пјесме о вјери ријечи Господњој и бескрајној Васиони
о Судњем Дану о казни и њеном извршењу

Драги моји
ово вријеме хоће да има своје пјесме

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.

7 коментара:

PESA - dar је рекао...

Драги пријатељу Миро,
Ово је вријеме у коме цврчака много има и све знају,васиона одјекује од њихове дреке.
Ово је вријеме савјести и несавјести људских погани и пропасти,љигавости и Боже ме опрости, ''сероња''свакојаке врсте.
Ово је вријеме кад васиону трују, вријеме мијењају и човјеку душу ваде,а да он полако и не знајући од чега нестаје без гриже савјести јачег газде.
Ово је вријеме, вријеме, које ће себе само у пропаст одвући, али ко ће онда без људи међу нељудима пјесме писати.

grenzen-los-zeit-los је рекао...

Ich lasse einen ganz herzlich-lieben Gruß hier, leider kann ich das alles nicht lesen, finde auch keine Übersetzung....nichtsdestotrotz ... alles Gute Ursa

Vaslić Pero је рекао...

Ово је вријеме о коме си написао ову истиниту пјесму,пјесму који може научити и испјевати само мали број људи на земљи...Нешто што бих могао да упоредим са овим стихом из Светог писма;

Otkrivenje, glava 14
И пјеваху као нову пјесну пред пријестолом и пред четири животиње и пред старјешинама: и нико не могаше научити пјесне, осим онијех сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Иако нисам (Не вјерујем да сам) заслужио, ово је једна од најљепших и најдражих похвала. А рећи ћу ти и зашто - долази из уста човјека који је ИСТИНСКИ ВЈЕРНИК.

Захвалан!

Veselinka Stojkovic је рекао...

Песа

Драги пријатељу Миро,

Ово је вријеме
у коме цврчака много има
и све знају,
васиона одјекује од њихове дреке.

Ово је вријеме савјести и несавјести,
људских погани и пропасти,
љигавости и Боже ми опрости,
''сероња''свакојаке врсте.

Ово је вријеме кад васиону трују,
вријеме мијењају и човјеку душу ваде,
а да он полако и не знајући од чега
нестаје без гриже савјести јачег газде.

Ово је вријеме, вријеме,
које ће себе само у пропаст одвући,
али ко ће онда без људи
међу нељудима пјесме писати?

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Драга Веселинка,
Ви сте поново форматирали текст и претворили га у пјесму. Мислим да ће се Савко пријатно изненадити, када му ово обзнаним...
Поздрав од срца!

Veselinka Stojkovic је рекао...

Онда ћемо се сви радовати.
Хвала, драги Миро,како Вас лепо ословљава Песа. Поздрави такође!