среда, 12. јун 2013.

Мирослав Б. Душанић: Пријатељство



Пријатељство

За утјеху
Пријатељ ме пустио
Да говорим стихом
А моја пјесма огољена
Без крви и тананих влакана
Ослобођена од свега
Као препариран костур
За час анатомије

Мој пријатељ је градинар
Великог срца
И поред свих обавеза
Које га притискају
У овом свијету
Он је наслутио мрак у очима
Силне вјетрове
И пустош у мом срцу

Иако зна да немам
Великих изгледа
У том предјелу тешко
Клесаног камена
Изграђује само за мене
Оазу са извором питке воде
Да освјежим усне
Да не умрем жедан

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

Veselinka Stojkovic је рекао...

Савршено.

Veselinka Stojkovic је рекао...

Савршено! још једном.

Veselinka Stojkovic је рекао...

Појезна (Србска)
Родила песника.
Мирослава Б. Душанића.