3


Пријатељство

За утјеху
Пријатељ ме пустио
Да говорим стихом
А моја пјесма огољена
Без крви и тананих влакана
Ослобођена од свега
Као препариран костур
За час анатомије

Мој пријатељ је градинар
Великог срца
И поред свих обавеза
Које га притискају
У овом свијету
Он је наслутио мрак у очима
Силне вјетрове
И пустош у мом срцу

Иако зна да немам
Великих изгледа
У том предјелу тешко
Клесаног камена
Изграђује само за мене
Оазу са извором питке воде
Да освјежим усне
Да не умрем жедан

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... уторак, јул 07, 2015

Савршено.

Veselinka Stojkovic је рекао... недеља, децембар 11, 2016

Савршено! још једном.

Veselinka Stojkovic је рекао... недеља, децембар 11, 2016

Појезна (Србска)
Родила песника.
Мирослава Б. Душанића.

 
Top