Језици
Прљаво рано прољеће у прљавом граду,
као да је магла обрасла улице и веранде. То је
посебна ноћ, током ње сам дуго причао са сном,
а сан је причао са мном тројаким језиком,
узнео ме је високо и показао ми град,
у средишту лавиринта бештија. У стамбеним блоковима
већ спавају, кроз отворена уста извирују душа и
кисели облак вотке. И у кућама спавају,
деца крећу на путовање, жене чекају
своје мужеве, ђаво и Господ Бог
имају приступ кроз отворена уста и љубав настаје
кроз уста, док смрт улази бешумно као угљен моноксид,
са дахом излази душа и наслепо кружи
по ходницима, скида паучину са зидова. Ово
ће бити твоје - рекао је и отишао. Отварам очи
и ћутим, држећи у устима нит.
март 1998.
Томаш Ружицки
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар