0
Мирослав Б. Душанић
У предвечерје 

Разапета паучина на листу коприве
Као памучна крпа на немирном вјетру
У њу се уплету моје очи у предвечерје
Кад сунце засједне на врх крошње
Па изненада нестане у утроби језера
Не остављајући иза себе никакав траг

Тек тад примјећујем да сам остао сам
Грчевито тражим све минуле призоре
На које бих могао да се ослоним
И брзо искорачим из овог предјела
Прије него што ме тишина задави
Прије него што ме тама присвоји

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top