0
* 20. фебруар 1867  † 12. мај 1907

Ненаписана песма

Она је никла о поноћи немој,
У часу мира и тишине свете,
И ја је певах раздраган и срећан,
Кό тица горска ил кό мало дете.

Њу нико није ни слушό ни чуо,
Њу ми је душа сама себи плела,
Кликташе срце из рањених груди,
И мрачне боре нестајаху с чела.

Да, ја се бејах измирио с тугом
Са патњом мојом и са јадом иним,
И песма моја звездама се вила
И губила се у зрацима њиним.

И ја јој хтедох да похватам звуке,
Ал' заста рука, што их безброј списа,
То беше песма љубави бескрајне,
Незнана земљи, сан небеског виса.

Милорад Ј. Митровић

Постави коментар Blogger

 
Top