0
Мирослав Б. Душанић
Осама на тргу

Стукнем на равном тлу: сам ја около Бог.
Не тичи уклетог, брале.

У камен ми се да, плач ил' смех где врве у вреви,
Осама на тргу ме снађе.

Нема за мене љубави, ни љута мача, брале,
Из кама да кане крв.

Сабласно где ви шестарим:
С рујних вам лица штијем лобање коб.

Дај као црва да ме газе и зацвилим у вреви
Или до краја прострели уклето срце.

Камен да станем на веки,
По мојој сенци да мере рођаје и смираје на тргу.

Момчило Настасијевић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top