1
Мирослав Б. Душанић
Насмијешим се понекад и без разлога

Не увлачим главу у рамена
Не загледам никоме у лице
Немам коме да кажем
Ништа нарочито да понудим
Не срећем старе пријатеље
Не волим гужву и буку
Не сањам
Не ишчекујем птице
Не постављам замке
Не судим
Не усмјеравам
Не одајем и не испоручујем
Немам потребе
Не бих да измишљам
Нисам безгрешан
Не тврдим да нисам крив
Не знам
Није ми до пјесме
Наталожило се свега помало и гуши
Непрекидно ми горак укус у устима
Не одричем се Бога
Носим Крст 

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... субота, мај 09, 2015

Мора човек и да одстоји пред Вашом песмом, неминовно, драги Мирославе.

 
Top