0
Мирослав Б. Душанић
Пустињска ружа

СПОЉА земље со Суштина
Ударом када се вештим отвори
Засја из ватре стварања
Разум боја Јутра амбис

Доба су њене
Изван мера људских
Држах је у рукама
На беживотном Шотел Ђерићу
Видном пољу и ове песме
Опомене

Мени који све то гледах
Теби који не слутиш
Да све ово постоји
Не знајући да ли је кошмара сан
Или се то сан јави овој руга

Опомињајући ме муком свих књига
Иза запис амајлија
Смисао Облик Реч
Пророштва поезија

Ал повратка нема више мој Мирославе
Казује ми у сну онај
Што проповеда бајку о васкрсењу

Мирослав Тодоровић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top